Spoznati samog sebe

Dating > Spoznati samog sebe

Click here: ※ Spoznati samog sebe ※ ♥ Spoznati samog sebe

Nažalost, u obitelji kršćana ponekad dođe do svađa zbog isključivosti u načinima spoznavanja Boga. Kad ga vidite, tek tada e u vama probuditi istinska ljubav. Ostanite tamo gdje jeste ± u bilo kojoj duhovnoj zajednici.

Takva je spoznaja vrlo moguæe netaèna. Nedostupna, primamljiva, koja ponekad nanosi bol. Isto tako, kad god ste jasno sposobni poznavati sebe - videti svoje stvarno stanje i shvatiti pokvarenost svoga tela ploti - znate da ste veæ u Bo¾jem svetlu, jer vam je On dao svoje svetlo. Događa se sve suprotno od onoga kako je počelo. Kad se uzdignete iznad astralnog i kauzalnog tijela, dose i ete va e istinsko ja. Ali nakon ¹to mu se Bog obratio, Adam je spoznao sebe. Vidite, on je na neki način virtuelni geto u koji smo zatvoreni, i gde smo, naizgled, slobodni da iznosimo svoje mišljenje, da diskutujemo o svemu i svačemu. Mnogi odustaju od ljubavi, jer ju ne uspjevaju ostvariti onakvu kakvu su oni zamislili; odustaju od mira, jer ne dobivaju ono što žele; odustaju od zajedništva, jer se okolina ne ponaša onako kako oni misle da bi trebala. Uzalud pokušavamo da ga ugušimo. Zasto ne bi mogao ostvariti scoju cijelovitost bez ljubavi ,bez mira ,bez zajednistva? Nisu svi zatvorenici isti kao ni mi.

S Isusom dolazi svijest da mu se čovjek treba klanjati u duhu i istini. No, to jo¹ uvijek nije razlog za odustajanje, jer kako æu u¾ivati u neèem, ako ne znam ¹to me veseli i ¹to mi treba.

Spoznati samog sebe - To je najkrupnije i najvažnije.

Spoznati samog sebe Zašto nekim ljudima ide bolje u životu Poslednjih godina fenomen emocionalne inteligencije ponudio je odgovore na mnoga pitanja koja su nas oduvek zanimala: zašto nam se čini da neki ljudi naprosto nadareni da uživaju u životu, zašto se najzapaženiji đak u razredu obogati kada poraste, zašto nas neki ljudi osvoje na prvi pogled, dok smo prema drugima nepoverljivi, zašto neki iz nevolja isplivaju sa lakoćom, a drugi potonu? U čemu je tajna najboljih prodavaca, najtraženijih menadžera i najuspešnijih lidera? Tema emocionalne inteligencije zaintrigirala je različite i široke slojeve poslovnog, i ne samo poslovnog sveta. Odgovori se mogu naći u poznavanju veštine samosvesti. Sposobnost da se osećanja kontrolišu u svakom trenutku od velike je važnosti za psihološku samopoznaju i samorazumevanje. Kada nismo u stanju da prepoznamo sopstvena osećanja, mi od njih u velikoj meri zavisimo. Ako smo sigurni u svoja osećanja, veštije vodimo sopstveni život i lakše donosimo odluke. Tada govorimo o samosvesti koja predstavlja prepoznavanje osećanja u trenutku kada se ispoljavaju. Šta je samosvest Samosvest se odnosi na trenutnu pažnju posvećenu unutrašnjim stanjima. Tokom samoposmatranja, um posmatra i ispituje iskustvo, uključujući i emocije. To nije pažnja zaokupljena emocijama, niti prenaglašeno reagovanje na događaj, već neutalno stanje koje potpomaže samoposmatranje, čak i tokom najburnijih osećanja. Samoposmatranje omogućava složenost svesti tokom strasnih i burnih osećanja. Biti samosvestan znači biti svestan svog raspoloženja, kao i misli koje to raspoloženje prate. Samosvest je sposobnost da upoznamo sebe i sopstveni identitet, da budemo svesni svojih prednosti i mana, potreba i motiva. Za emocionalnu inteligenciju je neobično važna naša svest o sopstvenim osećanjima. Kada nam od jutra krene loše, često smo mrzovoljni ceo dan, a da nismo ni svesni pravog razloga. Ljudi sa jasnom samosvešću nisu previše kritični prema drugima niti su neracionalno optimistični. Otvoreni su i iskreni kako prema sebi i prema drugima, samopouzdani su, svesni svojih granica i mogućnosti, zbog čega znaju kada je vreme da zatraže pomoć. Oni su spremni da prihvate kritiku na svoj račun, što olakšava promene i obezbeđuje uspeh. Ljudi koji su otvoreni za kritiku sposobni su da se menjaju, razvijaju i uče, što im omogućava da lakše upravljaju svojim životom. Samosvest je ključna veština jer od nje zavisi stepen naše samokontrole. Samokontrola ne znači da potiskujemo svoja osećanja u nesvesno već da razvijamo snagu svoje volje koja će ta osećanja nadvladati, kontrolisati i pravilno usmeriti. Načini suočavanja sa emocijama Ljudi se na različite načine suočavaju sa emocijama. Postoji nekoliko tipova po Majeru: Skrušeni- Ljudi koji često padaju pod uticaj emocija i teško im se odupru, kao da osećanja njima upravljaju. Nestalni su i nedovoljno svesni sopstvenih osećanja, pa ih pre prihvataju nego što traže neki izlaz. Oni retko pokušavaju da izbegnu loše raspoloženje osećajući da nemaju kontrolu nad emocijama. Često su skrušeni, skrhani i bez emocionalne kontrole. Pomirljivi-Ovakvim ljudima je jasno šta osećaju, ali se takođe mire sa svojim osećanjima, ne pokušavajući da ih promene. Postoje dav tipa pomirljivih: oni koji su obično dobrog raspoloženja, pa nemaju razloga da ga menjaju, dok su drugi podložni lošem raspoloženju, ali ga nonšalantno prihvataju depresivci koji su pomireni sa očajem. Samosvesni-Ovi ljudi su svesni šta osećaju i imaju bogatiji emocionalni život. U stanju su da, u većoj meri, upravljaju svojim emocijama. Oni su samostalni, svesni sopstvenih ograničenja, dobrog su psihičkog zdravlja i pozitivno gledaju na život. Kada su loše raspoloženi, to ih ne opseda i u stanju su da brže savladaju neraspoloženje. Njihova svesnost im pomaže da se sa osećanjima izbore. Normalno je da ljudi prolaze kroz loše raspoloženje i da imaju potrebu za emotivnim istupima, ali samokontrola omogućava da se jake emocije kontrolišu i kanališu, i da se iskoriste za svoje dobro, a ne protiv sopstvenog interesa. Jedan od važnih elemenata samokontrole je sposobnost da se nosite sa stresnim situacijama. Samosvest podrazumeva još nešto - svest o svojoj vrednosti. Nazivamo samosvesnima one ljude koji sebe uvažavaju i cene. To dvoje je usko povezano. Ako ne poznajemo sebe, ne znamo koliko vredimo. Sebe ili potcenjujemo ili precenjujemo, često naizmenično. Pritom nas nagriza osećaj duboke nesigurnosti. Uzalud pokušavamo da ga ugušimo. Nesigurnost je posledica udaljenosti od sebe i ne može se ukloniti dok se sebi ne približimo. Mnogi se žale da im nedostaje samopouzdanja. Tragaju za nečim što bi im ulilo samopouzdanje, Ili traže načine da ga steknu. Kao da je samopouzdanje nešto spoljašnje, neka čudotvorna tečnost koja se u nekog može usuti. Ili nekakav deo koje se u čoveka može ugraditi. Samopouzdanje se lako brka sa nadmenošču i ohološću. Nije pun samopouzdanja onaj ko se busa u prsa, vičući - ja sam najbolji. Naprotiv, upravo oni kojima nedostaje prave vere u sebe imaju potrebu za ovom vrstom isticanja. Ono je odnos prema sebi, ne osobina ili stvar. Samopouzdan čovek drži do sebe. To znači da je svestan sebe. Sebe uzima ozbiljno, ne zanemaruje, ne nipodaštava svoja osećanja, želje, iskustva, doživljaje, mišljenja, osobenosti, mogućnosti. Samopouzdanje uključuje pozitivno vrednovanje sebe i verovanje u sopstvene sposobnosti. Na samoupouzdanje značajno utiče podsticanje okoline i uticaj drugih. Samosvest i samoostvarenje Samoostvarenje je aktivna težnja za zdravljem, impuls usmeren ka rastu, odnosno ostvarivanju ljudskih potencijala. Cilj kojem se teži je idealno stanje ličnosti, u kojem nema agresivnosti, sebičnosti ili neurotičnosti. To je stanje, pozitivno određeno, podrazumeva prihvatanje i ispoljavanje unutrašnjeg Ja, odnosno postizanje potpunog razvoja ličnih potencijala. Samoostvarenje je vrlo zahtevan cilj, koji uključuje samosvest, analitičke sposobnosti i mogućnost da se stvari vide objektivno. Jasno je da to nije lako postići. Moramo biti svesni šta želimo da postignemo i da shvatimo da smo sami odgovorni za sopstvenu sudbinu i da je budućnost u našim rukama. Samosvest na radnom mestu Samomotivacija Pojedinci ispunjeni samomotivacijom teže da ostvare rezultate koji su iznad njihovih očekivanja kao i očekivanja drugih ljudi. Samomotivacija znači da možete da pronađete zadovoljstvo u onome što radite i da vam nisu potrebni spoljni stimulansi velika plata status, nagrade, kazne ili pretnje da bi se pokrenuli na akciju. Samomotivacija ili samodokazivanje predstavlja najviši nivo zadovoljenja ljudskih potreba, kada ljudi obavljaju poslove prvenstveno zbog sebe, zato što ih ti poslovi ispunjavaju ili za njih predstavljaju kreativni izazov, a ne zato što ih neko primorava ili nadgleda. Ljubav prema poslu, nepresušna energija, želja da se uči, lojalnost prema firmi koja im omogućava da rade zanimljiv i kreativan posao, predstavljaju odlike ljudi sa visokom samomotivacijom. Ovi pojedinci, čak i kada se suoče sa teškoćama ostaju optimisti, jer njihova samokontrola, kombinovana sa željom za postizanjem, prevladava depresiju i frustraciju. Odlika ovih pojedinaca je da oko sebe okupljaju ljude sličnih profila, što može da predstavlja snažan podsticaj čitavoj organizaciji. Istraživanja pokazuju da je samo 20 % radne populacije u stanju da sami sebe motivišu, dok motivacija preostalih 80 % ljudi zavisi od toga kako se drugi prema njima ponašaju. Osnovu za ovaj element emocionalne inteligencije predstavlja dobra i iskrena komunikacija. Uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim ljudima nije samo sebi cilj, već on mora da bude u funkciji postizanja planiranih rezultata, kako bi se ljudi pokrenuli u određenom pravcu. Uspostavljanje dobrih odnosa sa drugim ljudima je ključna osobina menadžera i lidera jer oni svoje ciljeve ostvaruju kroz rad drugih ljudi, a to neće biti moguće ukoliko se sa njima ne uspostavi dobar odnos i dobra komunikacija. Dobra vest je da se, iako je urođena osobina, empatija može trudom i iskustvom izgraditi i unaprediti. Kada govorimo o emocijama ljudi, nestaju hijerarhijske razlike i barijere. Svi delimo iste emocije, i one treba da nas spajaju sa drugim ljudima, a ne da nas razdvajaju. To je razlog, a to potvrđuju i istraživanja, da su oni ljudi koji su u stanju da prepoznaju osećanja drugih, uspešniji i omiljeniji na poslu. Sve ovo, naravno, ne znači da treba da damo prioritet potrebama drugih ljudi u odnosu na sopstvene, ali, da bi doneli inteligentne odluke, treba da budemo svesni stavova i emocija drugih i da ih uzmemo u obzir. Neki naučnici smatraju da tradicionalni IQ, odnosno kognitivna, konvencionalna inteligencija, koja se meri koeficijentom inteligencije, ne doprinosi više od 4 % sveopštem uspehu, dok emocionalna inteligencija doprinosi skoro 25—30 %. Ostaje značajnih 60—70 % koji zavise od drugih vrsta inteligencije, kao što su praktična inteligencija, kreativna inteligencija, profesionalne veštine stručnost u konkretnoj aktivnosti na poslu, kao i od drugih faktora kao što su društveni status, sreća i dr. Emocionalna inteligencija kao faktor uspeha u poslu Istraživanja pokazuju da opšta inteligencija pomaže ljudima da se zaposle, a emocionalna inteligencija da napreduju na poslu. Organizacija ima manje koristi od onih zaposlenih koji se odlikuju visokim koeficijentom inteligencije, ali koji nemaju dovoljno razvijenu emocionalnu inteligenciju. Prema rečima stručnjaka, najuspešniji lideri imaju izraženo razvijenu emocionalnu inteligenciju, iz čega se može izvući jasan zaključak o vezi između uspeha kompanije i nivoa emocionalne ineligencije njenih lidera. Osoba može da ima izuzetnu edukaciju i obuku, britak analitički um i izuzetan kreativni potencijal, ali bez emocionalne inteligencije, neće postati vrhunski lider. Osnovač i predsednik Time Manager International TMI , najveće kompanije u Evropi koja se bavi konsaltingom u oblasti ljudskih veština i koja obučava oko 250. U većini kompanija menadžeri su još uvek više zainteresovani za kratkoročne rezultate i finansijske efekte nego za uspostvaljanje i negovanje dobrih odnosa i stvaranje pozitivne atmosfere u firmi, bez obzira što to donosi zadovoljstvo zaposlenih, njihovu motivisanost, posvećenost poslu i lojalnost, a dugoročno i neizostavno povećanu produktivnost i profit. Emocionalna inteligencija je veoma važna na poslu s obzirom da ljude sa kojima radimo ne poznajemo toliko dobro ni dugo kao članove svoje porodice ili prijatelje, niti nas za njih vežu jake emotivne veze kao što je to slučaj sa porodicom ili prijateljima jer značajno utiče i na uspeh pojedinca i na uspešnost kompanije. Za nesposobnost da sa svojim podređenim uspostave kvalitetnu komunikaciju, za neprepoznavanje značaja emocionalne inteligencije za firmu kao i za štetne posledice koje iz toga nastanu, odgovornost uvek leži na menadžmentu organizacije. Oduvek je bilo poznato da se izuzetno uspešni poslovni ljudi razlikuju od onih prosečnih po izuzetnom nivou empatije, samodiscipline i inicijative, što sve predstavlja deo emocionalne inteligencije. Ovi kvaliteti su sve do nedavno smatrani apstraktnim i nemerljivim, ali se u poslednje vreme mnoge organizacije specijalizovane u oblasti ljudskih resursa bave upravo pronalaženjem instrumenata samovrednovanja, analize, dijagnoze, testovi itd. Ukoliko na vrhu nema nekontrolisanog i impulsivnog ponašanja, neće ga biti ni u čitavoj organizaciji. Ljudi se razlikuju po svojim sposobnostima u svakoj od ovih oblasti. Greške u emocionalnim veštinama mogu se popravljati,na njima se uspešno može raditi. Svako od ovih područja u velikoj meri predstavlja navike i reakcije koje, uz napor, mogu biti usavršene.